Na ljetovanju sama s troje djece,nezaboravno iskustvo!!

Ljetovanje s obitelji. Mi i naša dječica, bez škole, posla, obaveza. Samo sunce, more, šetnje, odmor za dušu i tijelo. Nnnda.. Dobro, ovo gdje smo mi bili nije bilo baš ljetovanje s obitelji, nego sam ja ljetovala s djecom, dok je tata radio. Zato valjda postoji ovaj nnnda.

Naime, tata je poslovno morao par dana na obalu, pa smo odlučili, budući je u Zagrebu neizdrživo vruće, da se djeca i ja idemo kupati dok on radi. Tata je rano jutri odlazio, vraćao se u vrijeme nekog kasnijeg ručka, i podpodneva se pripremao za sutra. Naveče sam klince tuširala redom, presvlačenje, večera, šetnja. I super da smo mogli malo na more, ipak su se klinci mogli i kupati, uživati, umjesto da se u Zagrebu kuhamo ili ležimo pred televizijom pod klimom.

Ali ti dani, ja sama s njima trojicom, po cijeli dan. Ne znam. Evo, možda sam ja nesposobna, možda druge mame to bolje, lakše. Možda troje klinaca nije ništa kad su klinci neki mali panjčići koji su mirni, sjede gdje ih staviš, slušaju baš sve što im veliš. Ja znam da sam ja u jednom trenutku pomislila kako bih se najradije okrenula, i otrčala vrišteći u nepoznatom smjeru. Ovdje zamislite ikonicu tete koja se lupa dlanom po licu.

Volim svoju djecu, ne bi ih dala nizašto na svijetu, ali, znači, pet dana, jedan 10.5, drugi 5.5, treći 9 mjeseci, sisavac koji se budi barem 3 puta noću (nekad sisa, a nekad, ne znam, plače plače, pa ga nosam, ljuljam, i opet zaspe bez da i vode popije. Jednostavno se probudi, iz nemam pojma kojeg razloga. Da, da, možda su zubi, možda neka nova namirnica, možda možda, možda su u šumi).

Bebi moram i kuhati obroke 2 puta na dan pa sam iz Zagreba potegla provjerenog voća, povrća, žitarica koje mali jede. Kad već kuham njemu, ajde i nama ću, pa sam već drugi dan odustala jer je u apartmanu klima bila na izdisaju, i skoro smo umrli dok sam i brzinski ručak skuhala. Pa sam u 6.30 na nogama, pravim kavu koja uredno ostane u šalici do polaska na plažu. Kuham voće, miksam, kuham griz na tom voću, pirov, naravno. Ne daj Bože danas pšenice djeci davati. Pirovo sam i brašno nabavila iz jednog OPG. Ovoj dvojici starijih dajem nezdravi doručak, inače nećemo na vrijeme doći do plaže (koja je, srećom, domah ispred). Nezdravi doručak je keks i mliko, ili kruv i namaz, ono na čemu sam i ja odrasla, al dobro, kad sam ja rasla, u prošlom stoljeću. Dok ekipa jede ja već slažem ručnike i vodu u torbu za plažu, pored je vrećica s rekvizitima, maskama, kanticama, lopatama. Krema 50 faktor, mažem dečke i dajem im kupaće, jer na plaži ne stignem, dok ja poredam ručnike, oni su već kod „očenaša“.

Kad nemaš ni minute za sebe, nikad, sat vremena ti je ko poklonjen cijeli dan

Oblačim kupaći, Jakov već vrišti jer sam ga stavila u kinderbet dok se presvučem, da mi ne završi u kanti za smeće ili u sinfonu u kupaoni. Dečki se svađaju, potukli su se. Brzo si mažem ramena, vežem kosu, šlape šlape, di su mi šlape. Ajmooooo!! Andrija ti uzmi rekvizite, Ivane ti Jakovov bazenčić i dušek, ja grabim torbu s ručnicima i spremam Jakovovu kašicu, svoju hladnu kavu prelijevam u bočicu, uzimam Jakova i sretna sam ako se baš sad nije ukakao.

Dolazimo na plažu  8-8.30, moja banda i par bakica, pa tko normalan u ta doba već dolazi na plažu?! Malog spustim i brzo redam ručnike na ležaljke, dok mali nije progutao neki od kamenčića koje si gura u usta. Dečki su već uzeli maske i plivaju brzo što dalje, dok ja nisam dreknula da se vrate, i da ne smiju tako daleko dok nema tate s nama. To sam, naravno, ponavljala svaki dan, deset puta na dan, jer čim bih se okrenula, oni su već kod kuglica koje omeđuju prostor za plivače. Obojica super plivaju, ali ja sam sama s bebom. Što ako, ne znam, nešto, bilo što?! Što bih ja trebala u tom trenutku? Nekom nepoznatom ostaviti na plaži bebu i plivati do njih? Čekati hoće li netko drugi zaplivati i pomoći? Ne znam. Ali, uglavnom, oni su se uredno svaki dan pravili da im je sve jasno, kimali glavama dok objašnjavam, i još urednije koristili svaku priliku da odu što dalje, da poprskaju jedan drugog, da lupi jedan drugog. Evo, ja ne znam. Ja sam do 9 već u goloj vodi, i s Jakijem idem na brčkanac u plićaku. Jaki ne voli luftiće, pomagala, pa je u vodi isključivo u maminim rukama.

Ali onda nekako, recimo, treći dan, ja odlučim da me baš briga za pedagogiju i finjake, dreknem ko policajac, iako je milijun ljudi na plaži. Zgrabim za ruku, ako treba, i izvučem iz vode onog koji ne sluša. Sve to, naravno, s bebom u rukama. Jer kud bih s njime? Poredam ih pod suncobran, održim bukvice, pa da vidiš. Odjednom se može igrati s bratom, odjednom mogu na miru nahraniti Jakova dok se njih dva zabavljaju. Jakov zaspe, njima dam da si kupe slaju, a ja čitam knjigu. Je da je to bilo jedna po jedna stranica, jer je to vječno „mamaaa on je meni, mamaaa ja nisam njemu, mammaa….“ Al, uza sav stres, strku, frku, paniku, jednostavno sam odlučila da moram ukrasti par minuta i za sebe, jer ću skrenuti. Popodneva kad jakov spava sam iskoristila tako da ga uspavam u apartmanu, jer tata je ionako za kompom. Pa nek me zove kad se mali probudi. A ja sam bila s dečkima na plaži, kupanjac, knjiga, sladoled. Popodnevni spavanjci su satak, sat i pol. Al kad nemaš ni minute za sebe, nikad, sat vremena ti je ko poklonjen cijeli dan. A kad se Jaki probudi, trk doma, redom tuširanje, jedan, drugi, treći, i šetnja. Naravno, mazanje nečim protiv uboda komaraca sva tri mala para nogu, ruku, pa malo i sebe. Maskara. Hahahahaha Ma kakva maskara, izlazimo brže dok se nisam sva preznojila. I to mi je najljepši dio dana, još je dan, a povjetarac hladi, oni trčkaraju, ja guram kolica i maštam kako će ubrzo svi spavati blaženim snom. Ah, da… Najljepša i najteža uloga, ili bolje, najteža, ali najljepša uloga. Pa šta bi ja bez moje bande, bilo bi mi dosadno u životu.

S bandom, ili bez nje, da Vam na odmoru nikad ne bude dosadno,

Želi Vam žena, majka, glumica!